Da li je vera u spoljašnjem ili unutrašnjem?

Lažna vera                                          [Videti Dokaz Njegovog uskrsnuća]

Amos 3:7
Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima.

Ovaj stih iz Starog Zaveta pokazuje način Božijeg delovanja na zemlji. Pre nego što Bog uradi nešto On to prvo otkriva svojim prorocima. Drugim rečima, Bog svoj Glas šalje preko svojih proroka, koji zatim tu poruku prenose dalje ljudima. I samo oni ljudi koji poveruju u tu poruku pronalaze Boga, dok svi oni koji ne prihvate tu poruku bivaju potpuno udaljeni od Boga, bez obzira da li veruju u postojanje Boga i bez obzira da li veruju u to da je Biblija Božija Reč.To je upravo ta razlika između uskog i širokog puta o kojoj je govorio Isus. Mali broj ljudi pronalazi uzak put i to su oni koji veruju u Poruku koju Bog šalje u njihovom vremenu, dok su svi ostali na širokom putu ma koliko sebe smatrali dobrim hrišćanima ili dobrim ljudima.

Biblija je puna primera proroka koje Bog šalje sa Njegovom Porukom, ljudi koji poveruju u tu Poruku, i sa druge strane ljudi koji tu poruku smatraju lažnom. I jedna od najčudnijih stvari u tim primerima je to što nisu samo obični ljudi bili ti koji su se protivili Božijoj Poruci i nazivali je pogrdnim imenima nego su to gotovo uvek bili i religiozni ljudi, ljudi koji su o Bibliji znali gotovo sve, a koji su, ipak, osuđivali ljude koje je Bog poslao. Oni su znali sve što je Bog uradio u vremenima pre njihovog, služili su tom Bogu, ispunjavali su sve Biblijske stihove koje su trebali kao vernici, sebe su smatrali dobrim vernicima, ali kada su se susreli sa Božijim prorokom lice u lice oni su to smatrali đavolskim delom. Zato su mnogi proroci iz Biblije bili ubijani. Isti ti religiozni ljudi su razapeli Isusa Hrista, umesto da prihvate Poruku koju je On doneo oni su govorili da je đavo u Njemu, iako su znali napamet sve Biblijske stihove koji su proricali Njegov dolazak i ono što će On uraditi. Isto se dešava i danas. Pravoslavci, na primer, razmišljaju na taj način da smatraju da ako neko zna nešto o Bibliji i Bogu onda su to teolozi Srpske Pravoslavne Crkve, a svi ostali su za njih sektaši. Izgovor im je taj da ne može neko ko je samo malo čitao Bibliju bolje da poznaje hrišansku veru od pravoslavnog teologa koji je ceo svoj život posvetio proučavanju Boga, a između ostalog i Biblije. Hajde da vidimo šta Biblija kaže o tome.

Ali kada su došli u susret sa Isusom i Porukom koju je On propovedao, oni ne samo da to nisu prihvatili nego su se svim snagama borili protiv toga. Ovo zvuči paradoksalno ali je istinito. Sve su učinili za Boga a kada je On došao oni su Ga razapeli. Isus se zahvalio svom Ocu zato što je On Istinu sakrio od mudrih i pametnih a otkrio je prostim ljudima, i to je razlog što fariseji iz Isusovog vremena i pored svog njihovog znanja nisu mogli da vide Biblijsku Istinu, a sa druge strane prosti i neobrazovani, ljudi kao što je bio ribar Petar, su razumeli ono šta u stvari Biblija govori. I isto je danas sa pravoslavnim teolozima, oni su puni znanja o Bogu, u smislu golih činjenica, ali ne mogu da vide Istinu, i zato kada im Bog bude poslao Svoj Glas isto će prema Njemu postupiti kao i fariseji prema Isusu. Razlog za to je taj što neće da veruju u jednostavnu Poruku koju im Bog šalje.

Upravo zato što su sve današnje hrišćanske crkve u takvom stanju, uključujući i Srpsku Pravoslavnu Crkvu, da ih vode ljudi koji su puni teologije, teorije o hrišćanstvu, a koji ne vide ni najosnovnije Biblijske istine, hrišćanska vera u tim crkvama je umrla. Ti ljudi su puni prazne teološke priče kroz koju samo pokazuju kako su pametni i obrazovani a sve to bez trunke Svetog Duha, bez trunke Života. To je kao kada duh i duša napuste ljudsko telo, ostaje samo prah, nema više života. Tako je sa današnjim hrišćanskim teolozima, oni su puni teorije a potpuno su prazni kada je reč o živoj veri, živom Bogu. I to je razlog što ne mogu da vide istinu. Zato je i apostol Pavle rekao da on nije došao i propovedao ljudima sa premudrim rečima, to jest, ne kao intelektualac, ili kao visoko obrazovan čovek, nego kao običan čovek ali u sili Svetog Duha, to jest sa živom verom. Božiju Reč treba i može da propoveda samo vernik pun Svetog Duha a ne intelektualac. Zato u današnjim crkvama nema života, nema vere, nema Boga, ostao je samo formalizam, običaji, teologija, samo ostaci nekadašnje vere, dok je sama vera nestala. I to je upravo razlog što Bog mora obnoviti veru, a jedini način da On to uradi je da pošalje Svoju Reč, koju šalje samo preko svog proroka a ne preko neke crkve, zato što je Bog odavno napustio crkve.

Ovoj generaciji je potrebno propovedanje u sili Svetog Duha